…Od vremena kneza Miloša Obrenovića dolazi do promene statusa Kneževine Srbije, tako da je autonomija iz 1830. bila samo uvod za sticanje samostalnosti. Odlukama Berlinskog kongresa Srbija je 1878. konačno dobila nezavisnost i teritorijalno proširenje i tako ponovo započela samostalni razvoj, koji je 1918. ugradila u novoformiranu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, od 1931. nazvanu Kraljevina Jugoslavija. Svi ovi ranije pomenuti periodi imaju neke svoje zanimljivosti.
Princip o pravu nasleđivanja vladarskog prestola nije u Srbiji uvek dosledno poštovan. Mnogi suvereni iz svih srpskih dinastija dolazili su nasilno na vlast. Na tako nešto uticale su kako unutrašnje, tako i spoljnopolitičke prilike. Pojedini velikaški, a kasnije politički krugovi, nastojali su da zbog svojih ličnih ili državnih interesa sklone sa vladarskog trona pojedine vladare. Isto tako su i strani faktori nastojali, radi svojih interesa, u čemu su mnogo puta i uspevali, da razjedine Srbiju, i da na njen presto dovedu neke druge narodne predvodnike, koji će njima biti naklonjeniji. A narod, u svim tim situacijama uglavnom niko ništa nije ni pitao, tako da je vrlo često ostajao samo nemi posmatrač onoga što se već dogodilo, ćuteći pri tom zbog svojih strahova da se iz svega može izroditi i nešto gore.
Kao što Srbi imaju svoje vrline i mane, imaju ih i ostali svetski narodi. Ova knjiga ih bar donekle apostrofira. Ni jedan narod, pa ni Srbi, nemaju samo svetle trenutke tokom svoje istorije. Naravno, kod svih naroda su prisutni i crni dani njihove nacionalne istorije. Da Srbi svoju kuću nisu gradili na sred Balkana, već na nekom drugom mestu, sigurno je da ne bi ušli u žižu svetskog interesovanja. Svakako ne bi bili u situaciji da ih neki optužuju da su svojim ponašanjem izazvali Prvi svetski rat, da su učestvovali u planiranju i da su akteri ubistva austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, koji je uzgred rečeno i Austrougarima postao noćna mora, da su se sasvim nepotrebno ujedinili sa Hrvatima i Slovencima, i tako sami sebi trasirali buduće probleme, da su svojim martovskim demonstracijama 1941. nepotrebno iritirali Hitlera, kao i to da su sami krivi za sva pretrpljena bombardovanja. Ipak, ako se svet u mnogo čemu po pitanju Srba ne može složiti, slaže se u tome da su mu Srbi dali mnoga znamenita imena, poput Nikole Tesle, Mihaila Pupina, Ive Andrića, Jovana Cvijića, kao i mnoge druge naučnike.
Prilikom stvaranja knjige “Ilustrovana zanimljiva srpska istorija I”, maksimalno sam se klonio mogućnosti da čitaocima nametnem istorijsko-romantičarsko mišljenje bilo kog dela srpske istorije. Na osnovu napisanih priča, koje imaju svoj početak i kraj, svakom čitaocu ponaosob sam ostavio mogućnost da o određenom pitanju stekne najpravedniji sud, to jest da se lično uveri da li je nešto bilo uspeh ili neuspeh, da li su nekog pojedinca više krasile vrline ili mane, koji su vladari Srbije bili sa većim ili manjim vladarskim sposobnostima, da li je neko bio izdajnik ili nije, koje su se žene vladara direktno mešale u politiku i da li neke od njih zaslužuju epitet “prokletih”, ili im je učinjena narodna nepravda. Želeo sam da čitaocima pokažem da je u istorijskom razvoju jednog naroda, pa samim tim i srpskog, nemoguće savršenstvo postojanja.
Tokom rada na biografijama vladara Srbije, njihovih žena i vojskovođa, u mojim predhodnim knjigama: “Svi vladari Srbije”, “Srpske kraljice i carice” i “Srpske vojskovođe”, nailazio sam na mnoge zanimljive podatke iz njihovog života, kojih sam se, zbog sintetičkog prikaza njihovih likova, morao samo uzgred doticati ili ih potpuno zaobići. Kod mene je od tada počela da sazreva ideja o nastanku knjige “Ilustrovana zanimljiva srpska istorija”.
U mojoj glavi su se od tada, kao na filmskoj traci, jedna za drugom nizale različite priče. Primetio sam da je u javnosti dosta zaobilažena Nemanjina pokornost Vizantiji, posle poraza na Moravi, mada je on zahvaljujući takvom odnosu za Srbiju obezbedio vodeće mesto na Balkanu. U Nemanjinoj poniznosti, kada on kao srpski veliki župan sa konopcem oko vrata, gologlav i bosonog, kao zatočenik biva odveden u Carigrad, nema ničeg negativnog, već naprotiv, on na ovaj način spašava svoj narod od nesreće, kojom joj preti velika sila,  i pruža primer svim vladarima Srbije, koji će posle njega doći, da se ponekad pojedinac, makar bio i vladar, mora žrtvovati za svoj narod.
Nemanjin sin Sava je od Srbije napravio središte odbrane pravoslavlja od katoličke rimske prevlasti i svojim radom sebe nesvesno pretvorio u velikog srpskog prosvetitelja. Savina veličina i autoritet ipak nisu bili dovoljni da u Srbiji Stefana Prvovenčanog, a kasnije i ostalih Nemanjinih potomaka, vlada potpuni mir. Naprotiv, kao u vreme vladavine dinastije Višeslavića, započeli su prvo sukobi, a zatim i rat oko prestola. Prvo su oko vlasti zaratili Nemanjini sinovi Stefan i Vukan.  Nažalost, takvi sukobi, kada  brat “udara” na brata, ili sin na oca, postaše nešto “sasvim normalno” u srpskoj istoriji. Svatajući da mnogi ljudi o tome vole da govore, ali tečko uspevaju da se prisete ili pronađu o kojim je to vladarima reč,  nastojao sam da putem ove knjige rešim i ove njihove nedoumice.
Knjiga “Ilustrovana zanimljiva srpska istorija I” sadrži puno interesantnih priča iz istorije Srbije. One su date hronološkim redom, tj. od doseljavanja Srba na Balkan, i koje se preko srednjovekovne i novovekovne srpske istorije protežu i kroz savremenu srpsku istoriju, sve do ubistva kralja Aleksandra Karađorđevića u Marselju 1934. godine. Čitaoci će u knjizi biti upoznati sa izgledom srpskog dvora u srednjem veku, Milutinovom ženidbom sa petogodišnjom Simonidom, značajem škole u Resavi… Knjiga će rešiti i dilemu mnogih po pitanju despotice Jerine, tj. da li joj s pravom ili ne pripada epitet “Prokleta Jerina”, kao i to, da li je Vuk Branković bio izdajnik ili hrabri srpski velikaš. Sa jednog zanimljivog aspekta čitaoci će se putem ove knjige upoznati sa Prvim i Drugim srpskim ustankom. Da su Karađorđe Petrović, Miloš Obrenović, Milenko Stojković, Hajduk Veljko i ostale srpske starešine bili ne samo vladari i vojskovođe, već i ljudi sa svim svojim vrlinama i manama, jasno će pokazati nekoliko zanimljivih priča, kao što su: “Harem Milenka Stojkovića”, “Ljubavne avanture Hajduk Veljka” i “Ljubavni život kneza Miloša”.
Ljubavni jadi, kao po nekom pravilu, nisu predodređeni samo za običan svet. Svetska istorija je u više navrata pokazala da i vladari ponekad, bez obzira na svoje bogatstvo i moć, zbog ljubavi moraju da zaplaču, a neki su se zbog ljubavi čak odricali i prestola. Knez Mihailovi ljubavni jadi u braku sa knjeginjom Julijom Hunjadi, sigurno neće utešiti neke muževe, ali će im pokazati da su se sa sličnim problemima suočavali i pojedini srpski vladari. Kako izgleda rat na srpskom dvoru, kada kralj i kraljica na sve načine gledaju jedno drugom da napakoste, jasno će pokazati brak između kralja Milana i kraljice Natalije. Kolike su zasluge kraljice Drage Mašin za kraj dinastije Obrenovića jasno će se razagnati iz priče o Majskom prevratu. Gde su koreni ideje o formiranju države svih Srba, šta je za Kraljevinu Jugoslaviju značilo ubistvo kralja Aleksandra Karađorđevića u Marselju, samo su neki od naslova koji se u vidu interesantnih priča nalaze u ovoj knjizi.

Najveća nagrada za moj rad na knjizi “Ilustrovana zanimljiva srpska istorija” biće mi Vaš osećaj zadovoljstva kada završite njeno čitanje, sa spoznajom da ste naučili nešto novo ili ako Vas je ona čitalački zagolicala i zaintrigirala.