Kad su sluge postale gazde
Roman KAD SU SLUGE POSTALE GAZDE, vremenski uokviren Drugim svetskim ratom i prvim posleratnim godinama, nastavlja se na vrsni serijal piščevih romanesknih ostvarenja. Na književnu scenu stupaju porodice gazda Ljube i njegovog bivšeg sluge Todora, u čije dogodovštine je upleteno mnoštvo drugih, najrazličitijih ljudskih karaktera. Razbuktanom istorijskom pozornicom paradiraju i poznate ličnosti toga doba – Kralj Petar II, Tito, Draža, Milan Nedić, Slobodan Jovanović, Dragiša Vasić, Kosta Pećanac, Moša Pijade, Miloš Savčić, ali i Čerčil, Truman, Staljin, Hitler i dr. Svi oni postavljeni su u nesvakidašnje okolnosti i prikazani su kroz raznovrsna događanja. S jedne strane, pratimo ravnogorski i partizanski pokret, vlade u Beogradu i Londonu, rasparčanu Jugoslaviju i ustašku NDH, nemačka i saveznička bombardovanja, zasedanja Avnoja i Oznu, konfiskaciju imovine i politička zatvaranja itd. Svojom ili tuđom voljom, svojom ili tuđom krivicom ili zaslugom, božjim promislom ili đavoljom rabotom, neposredno ili indirektno – i junaci i antijunaci neizostavno učestvuju u ovim dramatičnim dešavanjima. S druge strane, sagledavamo probleme i dileme običnog čoveka, njegove zablude i strahove, uspehe i krahove, nade i očekivanja, ljubavi i rastajanja, uživanja i stradanja. Njega tište i teše, iznenađuju i povređuju, uveseljavaju i onespokojavaju svakodnevna, a ne samo svetska zbivanja. Putujući uzbudljivim romanesknim svetom, zaticaćemo njegove aktere u raznolikim situacijama – na imanju i u školi, u kafani i fabrici, na selu i u varoši, na Dorćolu i u Novom Sadu, u Švajcarskoj i Americi… Anegdotske priče o Stefanu Nemanji, Bizmarku, Jovanu bez Zemlje, Geci Konu, Don Kihotu, Zevsu itd. efektno upotpunjuju radnju književnog dela. Ljubav Srpkinje i nemačkog oficira ili ljubav srpske glumice i Jevrejina dočarava, uz sve poteškoće uslovljene društveno-političkim prilikama, kako najuzvišenije osećanje ne može pokleknuti ni pred čim, pa ni pred otelotvorenim zlom. Borba za očuvanje porodice, države i mira uzmiče nad dominantnom a nametnutom borbom za istinom, koju će uzurpirati silnici a otuđiti moćnici. Značajni narativni, dijaloški i analitički dometi doprineće boljem doživljavanju i razumevanju predstavljenih događaja i likova u romanu, dajući mu toplu preporuku za čitanje.
recenzent Vladimir Banković